Zamena Vozacke Dozvole u Nemackoj

Konačno, nakon sto godina samoće, dočekasmo da famozni sporazum o priznavanju vozačkih dozvola između Srbije i Nemačke bude potpisan.

Zašto nije potpisan ranije, ne bih da iznosim, jer će zvučati kao teorija zavere, a i nije mi to cilj, već da prezentujem svoje lično iskustvo sa zamene istih, a sve u nameri da svako koga to uskoro čeka dobije nedvosmislene informacije šta mu je potrebno i koliko će ga koštati.

Pravo na zamenu ima svako ko ima prebivalište u Nemačkoj minimum šest meseci. Prvih šest meseci nam je dozvoljeno da vozimo sa srpskom vozačkom dozvolom.

Za A, B, i BE kategoriju, potrebno je sledeće:

-          Jedna fotka, formata kao za pasoš.

-          Pasoš - na uvid

-          Boravišna dozvola – na uvid

-          Prijava boravka (takozvani Meldebescheinigung).

-          I, naravno, važeća srpska vozačka dozvola.

Cena takse za zamenu vozačke dozvole je 42,6 evra, medjutim, kada sam plaćao na nekom automatu, tražilo mi je samo 35 evra da platim, tako da je realna cena, zapravo, 35.
Preporučujem da pripremite fotokopiju pasoša i prijave boravka, i da predate kopiju prijave boravka (da vam ne uzmu original, da ne morate, kada vam ponovo za neku birokratsku gluopost bude trebao, da ga vadite – em se cimate, em košta 10-tak evra).

Za C, E, i D kategoriju, pored navedenog za B kategoiju, potrebno je:

-          Opšti lekarski pregled (može se uraditi u bilo kojoj privatnoj praksi – tzv. Hausartz). Košta od 25 do 40 evra, zavisi od ordinacije (mene je koštalo 25).

-          Pregled kod očnog lekara – košta od 60 do 100 evra, zavisi od ordinacije (mene je koštalo 90). 

Opšti lekarski pregled se sveo na to da su mi izmerili puls i krvni pritisak, pitali me da li imam nekih problema, i to je to. Skoro pa formalnost.

Očni pregled je već puno ozbiljnija stvar, i sastoji se od nekoliko pojedinačnih pregleda. Trajalo je celih sat i po vremena, i ispitivali su sledeće stvari: dioptriju, vidno polje, prepoznavanje boja, položaj/mobilnost (’bem li ga šta mu je to), periferni vid, i neko prepoznavanje nekih tačaka u mračnoj komori (mislim da je ispitivanje kontrasta). Sve u svemu zanimljivo, i nimalo naivno i lako. No, i to se prošlo, zadovoljavajuće.

Inače, ovaj očni pregled (za C, D, E kategorije) se radi na svakih 5 godina.

Ove preglede ne pokriva zdravstveno osiguranje, tako da taj trošak ne gine ako imate neku od ovih kategorija i želite da ih imate i na novoj, nemačkoj dozvoli.

Jako bitna stvar: prilikom predaje zahteva za zamenu vozačke dozvole, ostajemo bez naše srpske vozačke – moramo je predati. Naravno, dok se vozačka ne izradi (potrebno je desetak dana do tri nedelje), dobijamo neku vrstu potvrde sa kojom možemo nastaviti da vozimo dok dokument ne stigne.

Dakle, ko ne želi da vozi kamione i autobuse, ova procedura će ga koštati 35 evra, a ko želi da ima i tu mogućnost (naravno, ako već ima te kategorije), ukupno će ga zadovoljstvo koštati oko 150 evra.

Nije strašno, s obzirom da do pre par meseci su ljudi morali da polažu vozačke ispite iz početka, i to za sve kategorije pojedinačno.

Vidimo se na autobahn-u!