Prolog
Januar 2016, Srbija:
"Zoki, zašto Nemačka? Otkud sad pa to? Zar nisi oduvek govorio da je tvoj san Novi Zeland? I nije neka ponuda, malu platu su ti ponudili, jesi li siguran da želiš da ideš? Pa ovde imaš sve: dobar posao, dobre kolege, dobre prijatelje, izgrađen život......", bilo je pitanje postavljeno od najbliskijih prijatelja tada.
- Jeste, znam....ali pazi šta ti kažem, moram ovo da prihvatim, imam mnogo dobar osećaj, ovo je samo neophodna stepenica na putu, i za dve-tri godine će me ovo odvesti na Novi Zeland.....
Decembar 2018, Nemačka:
"New message on LinkedIn: Would you like to work for us, from remote position.....?"
Januar/Februar 2019...Nemacka: pregovori sa starom komapnijom propali.
"Yes, I would like to start a new job, to work from home-office (in Germany), and be part of the Team."
Mart 2019...Nemačka:
"New message on mail: As part of your induction to Team and Company, we would like to bring you to NZ for a couple of weeks."
I tako je započelo putovanje na kraj sveta.
Nakon ukupno 23 sata leta plus 4 sata presedanja, konačno sam sleteo u Auckland.
Osim fantastičnog pogleda na ostrvo i grad pri sletanju, prvo što me je fasciniralo i ostavilo utisak da sam zaista negde daleko, su mirisi.
Ceo vazduh mirise drugacije. Pretpostavljam da je zbog biljaka koje tamo rastu, jer NZ je jedno od mesta sa najviše autohtonih biljnih vrsta na svetu.
Zatim vožnja levom stranom puta! Deluje kao ništa posebno, i jeste nakon par nedelja kada se naviknete, ali prvi put je...pa, recimo da sam se osećao prilično retardirano.
Ali ono što me je najviše fasciniralo od svega su ljudi. Toplina, društvenost, i briga da se za vreme te posete ne osećam usamljeno. Bukvalno su se odmah mnogi od kolega javili i našli tu da mi prave društvo u slobodno vreme, da me povedu u obilazak ostrva, i uopšte, da se lepo družimo i da učine da se zaista osećam ovde kao kod svoje kuće.
Za 3 dana na Novom Zelandu i u novoj firmi sam osetio više ljudske topline nego za 3 godine u Nemačkoj.
Ono što daje posebnu lepotu ovom mestu je kulturna šarenolikost. Recimo, u kompaniji, od oko 100 zaposlenih, ima 27 različitih nacija. I cela država je, bukvalno, takva.
Kao što rekoh, kolege su pokazale zavidan nivo gostoprimstva, ali od svih njih moram da istaknem jednog kolegu iz tima, i komšiju poreklom, koji je pre 15-tak godina, došao ovde iz Mađarske.
Pored toga što se prvi ponudio da mi bude vodič i domaćin ovde, i posvetio mi jako puno vremena, obilazeći sa mnom veći deo severnog ostrva, sve je to palo u senku kada sam čuo njegovu priču: čovek je, uprkos srčanoj mani, doplovio od Hrvatske do Novog Zelanda, preko Atlantika, Panamskog kanala i Pacifika.....na svom samo 11 metara dugačkom brodiću-jedrenjaku.
Priča je toliko dobra i vredna da se stavi u neki roman, tako da se ne usuđujem da svojim krajnje lošim spisateljskim sposobnostima kvarim to, samo mogu reći jedno: kapa dole, za hrabrost i odlučnost!
Zahvaljujući dobrom domaćinu, uspeo sam da vidim dosta toga i da zaista uživam u prirodi Novog Zelanda, ali sa druge strane, lokalci mi kažu da još ništa od prirode nisam video dok ne odem na južno ostrvo. Trenutno neću stići, predaleko je a ja imam premalo vremena.
I da ne pričam previše, evo malo sličica da pokušam da približim tu lepotu.
P.S. Ne zaboravite AC adapter, jer su im drugačije utičnice za struju :)
