S obzirom da Srbija nije član EU, naš legalni boravak ovde je ograničen na razne vrste privremenih boravišnih dozvola. Međutim, kako kaže ona stara, vreme leči sve, pa se vremenom stiču i uslovi da se taj kamičak smanji, ako ne i potpuno izbaci iz cipele.
Prošle su skoro dve godine, i stekli su se uslovi da se taj status unapredi.
Kao nosioc plave karte (posebne vrste radno-boravišne dozvole namenjene visoko kvalifikovanoj radnoj snazi), nakon 21. meseca boravka u Nemačkoj, i sa dokazom o B1 nivou znanja jezika, mogu aplicirati za stalnu boravišnu i radnu dozvolu, tzv. Niederlassungserlaubnis.
Još jedan od uslova, pored gore navedenih je, da imate ugovor o radu na neodređeno - što bi rekli u Srbiji, da ste zaposleni za stalno.
S obzirom da sve to ispunjavam, podneo sam zahtev i priložio potrebnu dokumentaciju (platne liste, ugovor o radu, dokaz da mi je uplaćeno penziono osiguranje, pasoš, fotku, diplomu za B1 nivo jezika, uplatio taksu od 113 evra i popunio neki komplikovani formular).
I nakon okruglo 9 nedelja čekanja, novi dokument je stigao, a sa njim i novi status : permanent settlement.
Šta ovo znači? Pa znači više stvari.
Prvo, kako mu samo ime kaže, to je dozvola da se stalno naselim u Nemačkoj.
Drugo, to podrazumeva da imam neograničen pristup tržištu rada: mogu da radim bilo koji posao za koji sam kvalifikovan, za bilo kojeg poslodavca, na teritoriji cele Nemačke. I to bez ikakve posebne dodatne radne dozvole (naravno, za neke profesije kao sto su medicina, vojska, i slicno, i dalje postoje posebni uslovi i posebne vrste dozvola).
Plava karta je bila vezana za moju struku, i za firmu. Da bih prešao u drugu firmu, sa plavom kartom, morao bih da tražim dozvolu od biroa za strance. Sada to više ne moram - raskinem ugovor, potpišem novi, i uživam.
Takođe, sa stalnom boravišnom dozvolom, imam pristup socijalnoj pomoći u slučaju da dođe do potrebe za njom (iskreno ću se potrudti da ne dođe do te potrebe).
Ova dozvola mi, takođe, daje pravo da studiram (osnovne ili postdiplomske studije) pod istim uslovima kao i bilo koji nemački državljanin.
Takođe, imam i pravo glasa na lokalnim izborima.
Poenta cele ove priče je da sa ovom dozvolom je rešen pravni status: više ne postoje prepreke za menjanje posla, i kompletan život i ostvarenje svih prava koja ima i neko ko je državljanin.
Ali ni ovde nije kraj. Put ide, ne prestaje, a putem ćemo sada ići mnogo lakše jer kamen u cipeli je sada postao još manji. ;)
(photo belongs to hbr.org)
