1. Kupovina automobila
Tu ne bih mnogo tupio, jer postoje čitavi forumi koji se bave tematikom kako kupiti dobar auto. Na osnovu ličnog iskustva, uvek je bilo koliko para - toliko i muzike. Prednost ovde je, što kada kupujete polovni automobil u salonima, dobijate 12 meseci garancije. Plus, većina ozbiljnijih salona ima i opcije finansiranja preko neke od svojih banaka, sa prilično povoljnom kamatom, tako da i kupovina auta na kredit je ovde potpuno drugačija i komotnija priča nego u Srbiji - rata će biti pristojna, a svu papirologiju završite za pola sata, na licu mesta - u salonu gde i kupujete auto.
Zanimljivost: kada kupujete auto na auto-placu, prvo što vas pitaju je "da li ćete auto voziti u Nemačkoj ili ga izvozite". A pitanje je postavljeno isključivo zato što mnoga ta stara vozila ne bi mogla proći tehnički pregled (koji je ovde mnogo rigorozniji).
Moja preporuka je ili kupiti auto u nekom auto-salonu, ili ako naletite pa direktno od nekog privatnog lica, koje poznajete i znate istorijat auta. Uostalom, slično je kao i u Srbiji.
2. Registracija, osiguranje i ostalo
Ovde se stvari razlikuju, i obaveze vozača oko onoga što mi zovemo "registracija auta", iako suštinski iste, ovde su praktično razdvojene u tri različite stvari:
- Tehnički pregled (TUV): radi se jednom u dve godine, i vrlo je rigorozan, pogotovo kada su u pitanju kočnice - moraju biti perfektne da bi se prošao tehnički. Košta oko 100 evra.
- Porez (Steuer): plaća se jednom godišnje, i to tako što vam država automatski skine sa računa. Iznos poreza zavisi od mnogo toga, ali najviše od emisije CO2, i od vrste motora (dizel ili benzinac). Na primer, za dizela sa emisijom CO2 ispod 120 g/km, porez će biti oko 150 evra, dok za one dizelaše koji imaju veću emisiju, ide i do preko 300 evra godišnje. Za benzince je porez, u proseku, oko 100 evra.
Zanimljivo je da se za oldtajmere (starije od 30 godina) ne gleda emisija CO2, već se plaća neki paušalni iznos (čini mi se da je devedeset i nešto evra).
- Osiguranje (Versicherung): Kao i kod nas, imamo obavezno osiguranje (Haftpflichtversicherung) i kasko (delimični ili potpuni).
Ovo je najveći trošak, i ujedno mu treba posvetiti najviše pažnje, jer obračun ovog troška je prilično složen i zavisi od mnogo stvari. Neke od stvari su, tipa, kakvu vrstu parkinga imate, koliko kilometara (odprilike) godisnje prelazite, da li auto koristite isključivo u privatne ili i u poslovne svrhe, i tako dalje.
Oni parametri koji značajno utiču na visinu obaveznog osiguranje su vaš vozački staž, i koliko ste dugo vozili bez da ste prouzrokovali štetu. Na osnovu ta dva parmetara, osiguravajuća kuća će vam dodeliti, takozvanu, SF klasu. Na primer, ako ste totalni početnik, bićete SF0, što znači da plaćate 100% cene. Ako imate vozačkog staža četiri ili više godina, bićete SF1/2, što je 75% cene, a recimo, ako četiri godine vozite i niste napravili nikakvu štetu, imaćete klasu SF4, što je svega 48% od pune cene. I kako vreme prolazi, a vi ne napravite štetu, SF klasa će vam se povećavati.
Kolega, koji je ranije polagao ovde vozački ispit, pa su ga vodili kao početnika (iako čovek vozi više od 20 godina), prve godine je morao platiti punu cenu, dok meni, koji sam zamenio vozačku dozvolu za Nemačku vozačku (u kojoj mi stoji podatak da je datum od kada imam dozvolu stari datum, iz Srbije, pa me nisu tretirali kao početnika), i koji sam nabavio potvrde od osiguranja iz Srbije da nisam poslednje četiri godine imao nikakvu štetu, priznali su SF4 klasu. Primera radi, moje osiguranje sa SF4 klasom je oko 320 evra godišnje, dok je kolega prve godine platio oko 650.
I još jedna napomena vezana za izbor osiguranja: ima milion osiguravajućih kuća, ali retko koja će da prizna vozački staž iz Srbije, kao i ostale potvrde. Mi smo ovde otkrili da osiguravajuća kuća HUK-Coburg priznaje sve, a osoblje je veoma ljubazno i imaju odličan online servis, tako da ih toplo preporučujem.
Potvrdu koji vadite u osiguranju u Srbiji, obavezno prevedite na nemački (mada sam čuo i da priznaju i ako je na engleskom jeziku).
Update: Osiguranje traje od dana kada ste osigurali auto, pa do kraja kalendarske godine. Ukoliko želite da prekinete osiguranje, ili da ga promenite, morate to uraditi najmanje mesec dana pre kraja kalendarske godine. Ukoliko to ne uradite, osiguranje se produžava dalje, po default-u. Dakle nije kao kod nas (da traje tačno godinu dana).
Takođe, osiguranje se može uzeti i za kraći period (što je zgodno za motorcikliste, kojima ne treba da im motorcikl bude osiguran tokom cele godine, već samo u sezoni).
To je, otprilike, to.
Sad, pravac Autobahn!
