American Wheels Day

Danas je ovde dan americkih automobila...ili nesto vec slicno.
Ceo grad je preplavljen americkim zastavama, razni americki oldtimeri i neki noviji automobili i motorcikli su polu-haoticno postrojeni duz glavnog setalista i glavnih ulica u starom gradu. Tu i tamo po koja prikolica gde se mogu kupiti pivo i kobasice, razne tezge sa raznim posterima, plocama, sve u americkom fazonu, a negde na pocetku ulaza u stari grad je postavljena i neka bina na kojoj se izvodi neki program. Devojke su sve u istom fazonu: pin-up girls. S tim sto danasnje pin-up Nemice u proseku dvostruko imaju dvostruko vise kilograma od pin-up devojaka sa dobro nam znanih postera, ali valjda je takvo danasnje vreme.

Nakon kratke setnje kroz centar, sedam kod Italijana (lokalnog poslasticara i ugostitelja, veoma prijateljski nastrojenog) na redovnu subotnju kafu sa standardnom ekipom. I posmatram odatle dolazak, prolazak, i postrojavanje novopridoslih skalamerija, i likova u istim. Medju prolaznicima sve vise ljudi sa nekim americkim gedzetom na sebi. Sve je na engleskom. Kaubojski sesiri se talasaju u masi koja postaje sve gusca. Ljudima je na licu sreca, odusevljenje, ushicenost.
Osim meni.
Odjednom sam shvatio onaj stih od Rammstein-a: "We all living in America". A kada odgovoris na jedno pitanje, onda se po nekom neumoljivom zakonu prirode javlja gomila novih: zasto pokoreni vole one koji su ih pokorili? Zasto im se priklanjaju, uzimaju njihove simbole, oponasaju ih, dive im se?
Da li zato sto su jaci od njih? Da li je to u ljudskoj prirodi da voli jaceg od sebe? Zar nije u ljudskoj prirodi ona osnovna teznja za slobodom? Ili, mozda, cesce nadvlada zelja za sigurnoscu, pa covek trazeci zastitu od jaceg, priklanja se tom jacem od sebe i tezi da bude kao on.
Sigurnost protiv slobode.
Dva ljudska nagona u konstantnom, neprekidnom sukobu.
Red protiv haosa.
Svetlo protiv tame.
Da li je to odgovor na sva pitanja i sve nase unutrasnje nemire koje nas muce?
A onda se, kao pijan plota, uhvatim ovog poslednjeg: svetlo protiv tame. Sta je svetlo, a sta tama? Da li je svetlo sloboda, ili je svetlo sigurnost?
Ali brzo odustanem. To su pitanja o kojima cu razmisljati celog svog zivota, i nikada necu naci odgovor. I super. Jer kada bih nasao odgovor, objasnilo bi se sve, i postalo bi mi jako dosadno.
Ovako, i kada sam potpuno sam, ja se ludo zabavljam ("ludo" je prava rec).
Medjutim, ostaje gorcina u ustima. Ne zbog lose kafe (koja i jeste najlosija u gradu, ali dzabe, Italijan je toliko sarmantan i prijateljski nastrojen da moram da ga ispostujem i ne menjam mesto), vec zbog toga sto je moj matematicki mozak izracunao da je medju tim oldtajmerima zarobljeno vise od deset miliona evra, dok na drugom kraju planete, ove jedne jedine koju imamo, neko umire od gladi.
Dok se neko izdrkava sa preskupim hobijem, neko umire. Jebiga.
I evo me, dodjoh da napisem, da podelim svoje misli sa jos nekim.
Nemojte se ponasati kao stoka, budite ljudi. Ne gomilajte jebeni novac i jebene materijalne stvar vise nego sto vam zaista treba za pristojan zivot. Jer kolicina bogastva na ovoj planeti je konstanta, ako uprostimo neke stvari. Zbir je uvek isti, sto znaci, ako vi imate vise, neko drugi ima manje.
Budite ljudi. Ne budite goveda.
Eto, toliko za danas.