Non EU Citizens

Kada se uputite iz topline rodnog doma u beli svet (što se desi obično kada ta toplina prestane da greje već počne da hladi), obavezna prva prepreka na tom putu su papiri. Dokumenta. A kada dođete do institucije koja treba da vam izda određena dokumenta, prvo što radite to je da čitate i upoznajete se sa procedurom.
I ukoliko vam je cilj neka zemlja iz EU, prvo što ćete videti je to da postoji set instrukcija za EU građane, i potpuno drugačiji set instrukcija za non-EU živalj.
I prvo osećanje koje vam prostruji kroz telo je isto ono kao u bilo kojoj sličnoj situaciji: kada vas neko svrsta u određeni koš samo zato što ste rođeni na tim i tim geografskim koordinatama koje igrom slučaja ne spadaju u koordinate neke selendre u Nemačkoj ili Francuskoj, već spadaju u koordinate negde na brdovitom Balkanu. Koordinate koje se nalaze na nekom prostoru, koji je neko oivičio nekim granicama i proglasio taj prostor nekom državom. I zato što ta država nije u toj nekoj ekipi koja se zove EU, zato si ti svrstan(a) u neku tamo grupu, i za tebe važe neka druga pravila. Za mene lično, to je isti onaj osećaj koji sam imao kroz celu osnovnu i srednju školu u mom malom mestu, gde se tačno zna čije je dete čije. Ako si sin čistačice, onda za tebe nema ništa, i sve ostvaruješ na triput teži način nego ako ti je tata uvaženi lekar, ili direktor nekog preduzeća. Ako si fizički slab, snažniji te zlostavljaju. Mnogi za to koriste reč diskriminacija, ali dajem sebi slobodu da odem korak dalje i da to nazovem pravim imenom: fašizam!
I kada jednoga dana odrasteš i odeš iz te sredine (ako uopšte uspeš da odeš, jer u toj sredini je privlačna sila gravitacije mnogo jača od 9.81 m/s2), i kada uspeš da postaneš svoj čovek, desi ti se isto što i svakom zlostavljanom: ili ćeš postati isti kao i oni koji su te zlostavljali, ili ćes postati borac protiv njih.
I što je najvažnije, sam odlučuješ o tome, sam biraš.
Nadam se da ćeš izabrati borbu, jer ako izabereš ovo drugo, postaješ siledžija. A siledžije su, u stvari, najveće pičke.
I ako izabereš borbu, nemoj da pogineš. Jer ako pogineš, nisi ništa uradio, samo si poginuo. Nema ničeg herojskog u tome da daš svoj život za neki cilj, jer će tako ova planeta izgubiti jednu kvalitetnu osobu.
Umesto toga, bori se mudro. Širi ideju. Uči svoju decu i tuđu decu ako si u prilici, da ne budu fašisti, da ne budu siledžije, da ljude gledaju isključivo prema tome kakvi su kao ljudi.
Ne zanosi se pričom o jednakosti - nismo svi isti.
Ne zanosi se pričom o rušenju sistema - sistem je potreban, inače bismo se poubijali.
Gledaj da promeniš taj sistem, da ga oblikuješ da bude što humaniji.
Budi čovek. Ne budi govedo.