Kralj, Princ i Princeza

Već je uveliko postao kliše kukati na ovu 2016. godinu koja je odnela toliko velikih, a pre svega, poznatih ljudi. No, uprkos klišeu, osećam jaku potrebu da i sam nešto napišem o tome. Da podelim ono što osećam u ovom trenutku, jer još sam šokiran od poslednje vesti....

Verujem da je u ovoj godini svako od nas izgubio bar jednog svoj junaka.
Ja sam izgubio tri.

Počelo je sa Kraljem.
Imao sam 3 i po godine, i oporavljajući se od meningitisa, ležao sam u memljivom dečjem odeljenju novopazarske bolnice.....i tada sam je prvi put čuo - Warszawu. Mislim da je prošlo puno godina dok nisam saznao ko je to napisao, i počeo da malo više saznajem o tome. Ali ta melodija, i dan danas, trideset i kusur godina posle, izaziva istu emociju. I iste jačine. I uvek će, kao i mnoge druge njegove kreacije....ali ova najviše. Zauvek.
Amerikancima je kralj bio Elvis....meni je Bowie. Jako je dugo sa mnom, skoro ceo moj život. I nameravam da tako i ostane.

Nedelju dana je samo prošlo, a onda nova šamarčina: otišao je Princ. Istina, polukrvni, ali ipak najveći od svih prinčeva. Suvišno je bilo šta reći za njega....a i ne znam šta da kažem. Znate kako prinčevi u bajkama ostave veoma jak utisak, iako se pojave samo na par sekundi? E, takav je bio Alan u svakom svom filmu, svakom svojom pojavom, svakom svojom ulogom. Svaka njegova sekunda na velikom platnu je bila i ostaće magična. Jer gde je Princ, tu je uvek i magija. Uvek.

I na samom kraju godine, dok prestajem da brojim dane i pocinjem polako da brojim sate, misleći da ću je uskoro ispratiti i da je sve gotovo, 2016. uzvraća udarac!
Nikada nisam voleo nijednu Diznijevu princezu. Za mene je uvek postojala, i uvek će postojati samo jedna: princeza Leja. Uvek sam voleo svemirske bajke, svemirske priče, da gledam u zvezde i zamišljam šta se dešava long time ago in a galaxy far, far away. I ona je uvek bila tu. Odrastao uz nju, kao junakinju, baš onakvu princezu kakvu sam oduvek zamišljao - beskrajno hrabru, pravednu, požrtvovanu, odanu.....a sada je i ona otišla. She is one with the Force. A oni malo bolje upućeni, znaju da je Carrie Fisher i u svom privatnom životu bila čak i mnogo više od Princeze - bila je veliki čovek.

I tako, zaključim da je bajka završena. Jer otišli su svi junaci: i Kralj i Princ i Princeza.
Nije završena sa srećnim krajem...jer ovo je drugačija vrsta bajke. Ovo je život.

Ali mi i to govori nešto. Možda bi trebalo da od sledeće godine započnem da pišem svoju bajku. Jer nije slučajno i sve ono lepo što mi se desilo u ovoj godini, a što je sve dobar uvod za jednu lepu bajku - koja ako se budem potrudio može imati srećan kraj.
Da. Tako će biti. Posvetiću se pisanju svoje bajke...a Kralj, Princ i Princeza će ostati zauvek uz mene...i potrudiću se da to prenesem dalje.