Zasto me Nemacka podseca na SFRJ?

Kada sam prvi put prošetao ulicama gradića u kojem sada živim, pre tačno deset meseci, neverovatno me je podsetilo na detinjstvo.
Kako to, neki grad u kojem ste prvi put, može da vas vrati u detinjstvo? Zato što su me ulice, prodavnice, a posebno trgovci u njima, vratili u ono vreme kada sam još bio toliko mali da sam morao ruku na gore da podignem da bih držao ruku od mame dok me je šetala i dok je tako, u našem malom mestu, obavezno svraćala u "Zelengoru", "Šumadiju", "22. decembar".....
Sećam se odlično mirisa tih radnji, ali su mi, takođe, u sećanju ostali i ljudi koji su tu radili - pravi, školovani trgovci. U plavim mantilima, sa olovkom i blokčetom u depu, i krojačkim metrom, na pola zamotanim, u ruci. Reči se lako zaborave, ali mirisi i slike, izgleda, zauvek ostaju.
I tako, pre par meseci, uđem u jednu radnji sa namerom da kupim košulju. To je jedna od onih velikih radnji, gde se prodaju isključivo košulje, odela, kravate, i sve ono što je potrebno čoveku da se obuče od glave do pete za neki svečani trenutak. I prvo što sam osetio, bio je onaj isti miris. Ne znam kako i zašto, šta je to što čini taj specifičan miris tih prodavnica, ali osetio sam ga, i to je to!
I tada mi prilazi prodavačica - žena od nekih 50-tak godina, koja se kreće lakoćom devojčice i sa osmehom osobe koja voli svoj posao, obučena u lepu klasičnu suknju sa čistom belom perfektno ispeglanom košuljom, i krojačkim metrom prebačenim preko vrata, i upitala mi je kako mi može pomoći. I prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je pitanje "kada si poslednji put video u nekoj radnji prodavačicu u tim godinama, i još sa toliko pozitivne energije?".
Vratim se brzo u sadašnjost i objasnim joj na svom skrnavom nemačkom, da tražim košulju, model, materijal, boju... i onda se dešava nešto što zaista nisam očekivao: žena uzima metar i meri mi obim vrata, dužinu rukava, obim struka i grudi. I odlazi do obližnje police i posle minut potrage, donosi mi košulju.
Isprobam je, i to je to: tačno je ono što sam želeo! E to je prodavac - koji mušteriji proda ono što mušterija želi, a ne ono što on/ona zeli da mu uvali. Prodavac koji mušteriju sasluša.
I nisam pitao za cenu. I opet ću doći u istu radnju. Ja sam kupio košulju, a oni su, svojim profesionaliznom i ljubaznošću, kupili mušteriju.
E, tako se radi posao.
To je taj profesionalizam koji se kod nas samo sreće u tragovima. To je ta ljubaznost, pa makar bila i lažna, bolja je nego namrgođenost.
Upravo zato me ovo ovde dosta podseća na SFRJ - podseća me na detinjstvo i na vreme kada je sve bilo lepše, ljubaznije, i bezbrižnije.
Da smo malo više bili profesionalniji u svemu i ljubazniji jedni prema drugima, a malo manje gledali TV i dopuštali da nas truju mržnjom, siguran sam da bi sve bilo drugačije, i da bi mi ovo ovde bila samo potencijalna turistička destinacija, a ne potencijalni dom.