U oba smera

Ovaj post će se razlikovati od ostalih, jer imam želju da podelim jednu novu, trenutnu impresiju. Neko će na kraju ovog posta reći "opet pljuje po Srbiji". Zabole me šta će ko da kaže, ovo što pišem je čisto iskustvo i dobro poznate činjenice, a namera mi nije da pljujem, već da ukažem na problem.
Naime, dok sam živeo u Srbiji, radio sam nekoliko godina u državnom sektoru i nekoliko godina u privatnom. Nisam nikada bio preduzetnik, ali meni jako bliski ljudi jesu, sa kojima sam prošao skoro sve što čeka neku malu ili srednju firmu kod nas, i jako sam dobro upoznat kako stvari funkcionišu i iz ugla gradjanina (privatnog lica), i iz ugla firme (pravnog lica). Stvari bi trebalo da funkcionišu u dva smera: ti daješ nešto državi, a država, zauzvrat, da tebi nešto. Prava i obaveze, ali iz mog iskustva, ovo "obaveze" u najvećem broju slučajeva za našu državu ne važi. Takođe, kada neko želi da ostvari svoje pravo, država napravi toliko komplikovan mehanizam da često postupak ostvarivanja tog prava više košta nego što ostvarenjem tog prava dobijamo. I svima je to poznato, i privatnim licima, a posebno preduzetnicima, koji muku muče da ostvare svoja prava u odnosu na državu.
Nije ni ovde savršeno, ali je barem 5 puta bolje što se toga tiče. Na primer, ako voz kasni sat vremena, dobićete 25% novca nazad, i to pravo ćete ostvariti na licu mesta, popunjavanjem jednostavnog obrasca, i novac dobijate odmah.
Ali to nije ono što me je najviše nerviralo u domovini, kada je ponašanje države u pitanju. Najviše su me nervirale "delegacije na turnejama". Toga sam se nagledao dok sam radio u državnoj firmi, da i sada kada se setim toga, proradi mi refleks za povraćanjem. Kada se ide negde, krene ministar sa svitom od 20 ljudi, što obezbeđenja, automobila, raznih pomoćnika, švalerki, švalera.....užas! To je ono što se u narodu kaže, pišanje po sirotinji - kada ležiš u blatu, a oni dođu i na to malo dostojanstva što ti je ostalo se popišaju. E, to me je najviše nerviralo, jer te delegacije upravo to rade.
A sada da vam objasnim kako to ovde funkcioniše.
Ministar regije u kojoj živim (koja ima skoro isto stanovnika kao Srbija), po njihovoj organizaciji je u rangu premijera kod nas. Čovek je krenuo u svoju turneju - da poseti 20 kompanija koje su u prvih šest meseci ove godine najbolje poslovale i najviše doprinele razvoju regije. I, on u posetu ide sam - bez ikakve delegacije, pratnje, obezbeđenja, vozača....ide sam od firme do firme. I program puta mu je takav da kada završi to što ima za danas, vrati se kući, i spava svojoj kući, ne izlaže se dodatnom trošku. Jedino što potroši je malo benzina.
E, to je impresija. Meni impresija, a ostalima ovde je to normalno, podrazumevano ponašanje.
To je funkcionisanje u oba smera - daješ i dobijaš. Trenutno, kod nas se mnogo više daje nego što se dobija od države, a to što dajemo, kao šlag na tortu ( čitaj: "golden-shower po sirotinji"), ode na delegacije po turnejama, koje na jednoj svojoj petodvenvoj turneji potroše novca sa kojim bi se platila jedna dobra operacija nekom nesrećnom detetu.
Ne, ne preterujem, zaista potrose toliko! Otkud znam? Lično video podatke iz obračuna troškova. Prva ruka.
Toliko za danas.