Jebiga, izgleda da je to u čovekovoj prirodi. Mislim da sam negde pročitao da je dokazano da nam je urođeno da zapažamo paterne i da je to uzrok drugoj urođenoj osobini: težnji za generalizacijom.
A upravo nam na testovima inteligencije i proveravaju tu našu moć opažanja paterna. E, sada, dolazimo do jednog zanimljivoh zaključka: što je čovek inteligentniji ispada da je na neki način skloniji generalizaciji. Međutim, od jednog inteligentnog čoveka bi trebalo da se očekuje da joj retko pribegava, jer svi znamo da je glupo generalizovati.
No, uprkos svemu navedenom u ovom uvodu, odlučio sam da malo generalizujem.
Danas je jedan kolega iz Ukrajine dobio otkaz u firmi. Ruku na srce, zasluženo. Čovek već šest meseci konstantno kasni na posao. Možda mu je svaki dvadeseti dolazak bio na vreme. I upozoravan je više puta, ali nije vredelo. I to nisu bila baš ni mala kašnjenja.
Ovo je prvi put u Nemačkoj da vidim kako neko dobije otkaz. Video sam kako to izgleda u Srbiji, i nema puno razlike. Ljudi okolo odjednom zaćute, kao na sahrani. I niko puno ne priča o tome. Dakle, to je baš isto. Međutim, ovde sam primetio kod skoro svih, još jednu stvar koja mi se ni malo nije svidela: zadovoljstvo na njihovim licima. I to sam siguran da nisu zadovoljni zato što su se rešili lika koji je stalno kasnio na posao, već zato što su se rešili još jednog stranca. Da, dragi moji, ne vole nas! I to je očigledno. Uverio sam se nekoliko puta do sada. Odlično prolazim dok ćutim, klimam glavom i smeškam se, jer po fizionomiji sam plavkast, plavook i pomalo sličan njima. Fizionomski se uklapam. A kada progovorim, i još kažem odakle sam, njihov osmeh postane malo kiseliji, a ljubaznost i prijatnost u očima potpuno nestane. Kod velike većine je tako. I sada mi je zaista potpuno jasno zašto je Hitler naišao na toliko puno sledbenika. Jer, da se ne lažemo, bez ogromne podrške u narodu, ne bi mogao da ostvari to što je ostvario. Kao i svi naši političari što rade vo vjeki vjekov.
Dakle, prisutan je prigušeni nacizam. Još uvek. I verovatno zauvek.
I razočaran sam malo. Malo više, zapravo. Sada su mnoge stvari dovedene u pitanje. Većinu kolega sada više ne mogu da gledam istim očima. Jebiga, mrzim nacionalizam, rasizam i fašizam, mrzim to! Smatram da je to najveće zlo među ljudima.
Za sada ostajem ovde, jer ipak mi je u interesu da dobijem kakve-takve EU papire, pošto sa mojim srpskim papirima mogu dupe da obrišem. A i započeo sam toliko toga da jednostavno ne mogu sada da odustanem.
Ali, definitivno, kada se stvore uslovi, idem negde južnije. Ne samo zbog sunčanijeg vremena, već negde gde ima manje ovoga.
Jebiga, Nemci, razočarali ste me.
Ne tešite se, nismo ni mi Srbi ništa bolji.
No comments:
Post a Comment