Pre petnaestak minuta je ljubazni zenski glas iz ambasade pozvao i saopstio tu divnu vest.
Kakva navala emocija. Opet mesavina. Opet zbrka. Disem duboko, smirujem se, i pokusavam da razmisljam.
Pisem novim poslodavcima u nadi da ce me pustiti da jos u naredne dve nedelje sredim neke stvari ovde, pa da od 15. zapocnem tamo da radim.
U medjuvremenu, u glavi mi je totalna zbrka. Sutra je poslednji dan u trenutnoj firmi. Planira se neka mala zurka, pozdravljanje sa koleginicama i kolegama.....emocije bujaju na sve strane.
Pisem sledeci post kad se malo slegnu stvari, kad Nemci odgovore, kad budem znao sta i kako dalje....
A dalje ce biti plan puta, pakovanje, pozdravljanje....opet emocije :)
No comments:
Post a Comment