Ocekivanja

Kad god se covek uputi u nesto novo, uglavnom ima neka ocekivanja. Kada sam se uputio u ovu avanturu, unapred sam sebe pripremio da je to zamka, tako da nisam imao apsolutno nikakva ocekivanja. Samo sam imao osecaj da ce sve to proci dobro. I uz poneke sitne trzavice, i prolazi. Ocekivanja sam izbacio iz svoje glave pre nego sto sam dosao ovamo, tako da nema razocarenja. Ali, ono sto ne mozemo da izbacimo, to su iskustvo i navike. E, tu sam se zajebao: trebao sam ipak da ocekujem nesto.
Posle puno godina u jednom mestu, covek napravi neki svoj svet - svoje drustvo, svoje mesto gde spava i gde se kupa, gde ide u kupovinu, nacin na koji to sve funkcionise....svakodnevnica, u kojoj se osecamo, manje-vise, udobno, jer smo na to navikli. Na mnoge te stvari i ne obracamo paznju.
Kada odete u neki novi svet, gde je nebo i sunce drugacije (ima neke istine u onome sunce tudjeg neba vas nece bla, bla, bla...) ocekujte sledece: ocekujte da ce se sve to promeniti. Da ce sve sitne i krupne stvari koje su cinile svakodnevnicu, da se promene. Da cete morati i vi da promenite puno svojih navika. Zahtevace od vas dosta drugaciju organizaciju svakodnevnog zivota.
Ono sto je mene, konkretno, zateklo, jeste to sto su ulice puste vec posle 18h. Nema ljudi. Sve radi do 18h. Nedeljom ne radi apsolutno nista, osim nekog restorana/kafica, i jedne pekare koja radi od 9-11.
Nema dragstora, nema diskonta. To, automatski zahteva potpuno drugaciju organizaciju od svakodnevne, jer ako na vreme ne napunite frizider, necete moci ni da napunite stomake osim u nekon od manje-vise skupih restorana.
Sto se tice radnog vremena radnji, to je svuda, u celoj Nemackoj tako. A sto se tice toga da nema ljudi, to je izgleda zato sto sam ipak u malom mestu. I jako mi je tesko da se posle novosadske guzve naviknem na ovo. Da iskuliram. Da se opustim. Ali, verovatno cu vremenom i na to da se naviknem.
A one navike, sto se tice stana, tu se treba dobro pripremiti i, opet, imati ocekivanja: uglavnom negativna. I pripremiti dosta kesh-a. Da malo razradimo pricu oko stanova i troskova, kako ih naci, i tako dalje.
Stanovi se oglasavaju - kako u lokalnim novinama, tako i na web sajtovima. Sajtove koje ja preporucujem su  http://www.immobilienscout24.de/ i https://www.ebay-kleinanzeigen.de/.
A sada malo oko cena: postoji nesto sto se zove Kaltmiete, i to je osnovna cena stana. U prevodu, to znaci "hladna kirija". Dakle, to je trosak samo zidova. I najcesce i jeste tako - vecina stanova su potpuno prazni. Poneki imaju opremljenu kuhinju i kupatilo, ali i to je retko. A potpuno namesteni, na kakve smo mi u Srbiji navikli, ovde su prava retkost, i kostaju jako puno. I jos jedno, bar ovde: mesec dana gledam sve zivo sto postoji, i jedva da sam uspeo da nadjem par stanova manjih od 70m2. Ovde ljudi bas vole veliki prostor. Cak su mi par Nemaca iz firme rekli da mi je manje od 70m2 malo, iako sam solo. Naravno, iskulirao sam to, nastavljam da trazim ono sto zelim, a ne ono sto ima. Tvrdoglavi dupli bik.
Sledece sto se ocekuje oko troskova stana su troskovi komunalija. Oni su razvrstani u tri grupe:
1. grupa su tzv. Nebenkosten. To je nesto kao informatika/infostan ali bez grejanja. Bitno kod ovoga je da je to fiksan trosak, i ne znam kako se tacno obracunava, valjda, povrsina stana, broj clanova koji zive, itd.
2. grupa troskova je struja. Ovde se struja vodi na stanara, ne na vlasnika stana. Stanar treba da odabere firmu koja se bavi distribucijom struje, potpise ugovor sa njima, i placa pausalno, na mesecnom nivou, neki procenjeni iznos. Na kraju godine, jednom godisnje, izvrsi se ocitavanje strujomera, i onda se svedu racuni: ako je pausalno placeno manje - dobijete iznos koliko da platite. Akoste platili vise, novac bude vracen.
3. grupa troskova su troskovi grejanja. Kakav god da je tip grejanja (ovde je uglavnom gas), situacija je ista kao kod struje. Dobra stvar je jedino sto uglavnom firme koje se bave strujom, bave se i grejanjem, tako da sve moze da se zavrsi na jednom mestu.
Osim ovih redovnih troskova, u startu, prilikom preuzimanja kljuceva stana, ocekuje vas i jos jedan, ne bas mali, trosak: kaucija, ili sto mi zovemo, depozit. Depozit je ovde u visini 2 Kaltmiete - dve hladne kirije.
A sad malo i oko cena: u mestu gde sam ja, malo mesto od 30.000 stanovnika na krajnjem severozapadu zemlje, situacija je sledeca: solidna lokacija (10 min peske do centra), 70m2 Kaltmiete je oko 400 evra. Uz malo muke, moze se za te pare naci stan sa kuhinjom i kupatilom. Obratiti paznju da u kuhinji ima frizider. Ves masinu ne ocekujte, nema je. Za takav stan, nebenkosten je oko 70-80 evra. A struja i gas zajedno, budu jos negde oko 80-100 evra, zavisi koliko ste stedljivi. Dodate na to jos troskove za internet-tv-telefon, i sve zajedno izadje oko 600 evra.  Bez namestaja. Po zakonu, kirija se placa najkasnije do 3. radnog dana u mesecu, za taj mesec, dakle unapred.
Da sumiramo: da biste se uselili, potrebno je sledece (u proseku, za mesto gde ja zivim):
800 za kauciju, 600 za kiriju i komunalije, treba vam minimum ves masina (min 200 evra), nesto posudja i bilo sta za spavanje (krevet, dusek, prostirka za jogu, strunjaca.......cene su iste kao i u Srbiji). Tako da, kad se sve sabere, minimum 1700 evra morate imati da platite samo da udjete u stan.
Nimalo ohrabrujuce, pogotovo kad se zna da vecina i odlazi iz Srbije zato sto je ta cifra misaona imenica. A u velikim gradovima, ova cifra je veca od 50% do 100%.
Ali, opet, dolazi ono utesno: ako imate posao od prvog dana kada dodjete, i uspete da se snadjete prvih mesec dana za smestaj (najbolje kod nekog prijatelja), onda mozete da pregrmite do prve plate, a onda ce vam prva plata cela otici na ovo, pa cete od prijatelja pozajmiti pare da prezivite do druge plate.....i tek od druge plate - treceg meseca boravka, stvari ce poceti da se slezu. Do tada cete i zavrsiti i ostalu potrebnu papirologiju, koja je kao i svuda nocna mora, ali se mora. O tome u drugom postu.
Nadam se da je sada malo jasnije zasto mrzim pitanje kako mi je ovde. Svakako da je zajebano prva dva meseca, ali tako i treba, to je normalno. Tako je uvek kada se pocinje iz pocetka, pogotovo sa dva kofera, u drugoj zemlji ciji jezik ne znate, gde je drugacija klima, drugacije nebo i Sunce, drugaciji ljudi...gde zaista shvatite znacenje onog izraza "drugi svet".

Uskoro ce proci mojih prvih mesec dana kako sam ovde. Utiske jos uvek nemam, ali ocekivanja imam. Kako mi je, jos uvek ne znam, za sada samo znam za obaveze oko posla, oko trazenja stana (koji sam, izgleda, nasao), oko resavanja raznorazne papirologije, navikavanja na sve novo, i vecernje setnje praznim ulicama. Ali generalno, osecam se lepo. The Force is with me.