U cemu je problem

Evo, vec cetrdeset dana sam ovde. Asocira na sahranu, i na cetre's dana, jel da?
Navikavam se na novi stan, stvari se polako normalizuju i ulaze u neki redovan tok. I, s obzirom da sam u provinciji gde nema puno toga da mi preokupira mozak, a i da volim da analiziram situacije i uocavam pattern-e, mislim da sam uspeo da donesem neke zakljucke i da ukapiram u cemu je problem. Koji problem? Pa u cemu je problem pa u Srbiji ne cvetaju ruze, iako sam vec prvi dan kada sam dosao ovde video da imamo triput vise potencijala od Nemacke? Odgovor je, iznenadjujuce, prost. I vecina ljudi ga je vec i svesna, ali nije svesna dubine i jacine problema koji nas ubija. Samo jedna rec. Korupcija.
U tome je problem. Sto je kod nas korupcija ukorenjena na nivo obicaja, sto je najjaci nivo. Znamo da ni hriscanstvo posle 2000 godina nije uspelo da izbaci vecinu paganskih obicaja, sto nam govori koliko je tesko promeniti nesto sto se ukoreni tako duboko.
Eto, to je jedno prosto-prosireno zapazanje. Niti su Nemci inteligentniji, niti sposobniji, niti obrazovaniji (ovo pogotovo) od nas. Nisu cak ni svesni mnogih stvari kojih je prosecan covek kod nas svestan. Ali su svesni neceg drugog: da ako svako odradi svoj minimalni deo posla onako kako treba, da ce sistem da funkcionise. I to i rade. I nema korupcije. Jednostavno nema.
To ne znaci da oni previse kruto postuju pravila. Naprotiv, na licnom primeru sam se uverio da postoji prilicna fleksibilnost oko mnogih stvari, pa cak i drzavne birokratije.
Ali nema korupcije. Ili, i ako je ima, na marginama je i ne utice na sistem. Dok je kod nas obrnuto. Nama je sistem zasnovan na korupciji. I svaki covek. Odgojeni smo, od malih nogu, tako da korupciju shvatamo kao nesto prirodno i normalno. Mozak nam pogresno funkcionise. Celo ljudsko bice prosecnog Srbina ima pogresno usadjene neke stvari.
To je problem. A resenje? Pa ne bih da mracim, ali resenja nema. Ili cete da naucite da plivate u tom sistemu, ili cete da isplivate iz te reke i odete negde drugde. Treca opcija je da se udavite.
Da, uvek se tako setim onog vica "Zivot je reka". Ima istine.
Iako sam samo 40 dana ovde, iako mi toliko toga nedostaje, i iako sam vec jednom bio naucio da plivam u toj reci, nisam siguran da bih to ponovo mogao. I trenutno je to glavni razlog koji me drzi da ostanem ovde. Dokle, i kako, videcemo.
Reke nastavljaju da teku.