Da razbijemo tu pricu, evo sta se desilo pre sat vremena.
Desilo se nesto sto mi je jako ulepsalo ovaj veoma promenljiv dan.
Inace je ovde vreme takvo, zbog blizine mora i ukrstanja nekih vetrova, desi se da se u toku jednog dana promene sva cetiri godisnja doba. Tako je bilo i danas, malo kise, malo sunca, pa cak i malo necega sto je licilo na susnezicu. I to se tako non-stop menjalo, pa sam veci deo dana proveo u kuci.
Samo sto sam zavrsio spremanje rucka, zvoni neko na vrata. Kada ste stranac, tek dva meseca u novoj zemlji, ne ocekujete bas cesto da vam ljudi zvone, a vec nije vreme ni za postara - popodne je, subota.
Otvaram, kad ono neki stariji i veoma ljubazan covek. Ispostavilo se da je vlasnik stana. Ovde se, inace, sve oko stanova dogovara sa posrednikom, pa se cesto desi da gazde i ne vidite nikada.
Medjutim, dosao covek da me upozna, i da se dogovorimo oko nekog redovnog servisa za sistem za grejanje. I tako, mi kroz pricu, ja sa svojim skrnavim polu Deutsch polu English, ispricasmo se i ismejasmo samo tako. I covek mi isprica puno toga o sebi, ja njemu o sebi, i malo po malo, zapocesmo pricu i o bajsevima. I ja mu rekoh kako bas merkam neke bajseve da kupim, pa odvajam malo od ove, malo od sledece plate dok ne sakupim....a on covek me pogleda, samo ustade, uze me za rukav i kaze "komm mit mir". I ja podjoh sa njim. Sedosmo u auto, dodjosmo do njegove kuce, udjosmo u garazu, i rece mi covek da biram!
Sta, bre, da biram?
Biraj koji ces. Meni ne treba ni jedan.
A u garazi, cetiri stara bajsa. Stari, ali dobri. Ispravni. Ocuvani. Svi su city bajkovi. Nista specijalno, nista glamurozno....ali covek mi nudi bajs. Na poklon! Prvi put me vidi!
I zove me posle toga u kucu, na kafu i kolace....
Toliko topline, toliko ljubaznosti, toliko srdacnosti....toliko ljudsksosti.
Ostao sam bez teksta....
I jos sam bez teksta, ne znam ni kako ovo pisem....
Odusevljen sam!
I vozim, posle toga...vozim stazom koja ide uz put koji vodi od predgradja ka centru, pored zelenih njiva i livada....i smejem se, sav srecan, kao malo dete koje je prvi put jurnulo sa bajsom bez pomocnih tockica i uspesno se vozi da ne padne :)
Ne samo zbog poklona.
Vec zbog toga sto sam imao tu srecu da upoznam jos jednog dobrog coveka, koji mi vraca veru u ljude, i cini da se potpuno razbije predrasuda.
Ne postoje hladne ili tople nacije.
Postoje samo ljudi.
No comments:
Post a Comment