Jedna lepa uspomena

1997. godina. Leto.

Nakon nekoliko dana arbajtovanja na verlom asfaltu improvizovane pijace u Dobroti (Kotor), dva decaka sa sela su skupila pare i kupili su jednu mocnu masinu - DISKMEN! To cudo tehnike! Koje pusta muziku sa CD-a!!! Hej, CD, nije kaseta, ne moras da premotavas, nego samo pritisnes dugme i ides na pesmu koju hoces da cujes.

A imali su jedan jedini CD, neki miks hitova tadasnje elektronske muzike. Robert Miles (Children), Chicane (Saltwater), Scooter (Rapsody in E).....

Jedne slusalice se dele....i idu tako, zagrljeni, stopiraju od Kotora do Budve, pesace od Budve do Becica, sede na plazi, slusaju iznova i iznova muziku iz tog cuda tehnike.

I zauvek ce upamtiti svaki ton, svaki ritam, svaki prelaz iz svake pesme sa tog CD-a.

Zauvek ce zapamtiti miris vrelog asfalta i benzina dok su stopirali i kako su bili zedni, bez kapi vode, preplanulih glava i ramena u trik-majicama.

I boju mora i sunca na zalasku, miris i energiju u vazduhu koja je treperela tog dana.

Sreca!

Tog dana su ta dva decaka bila dva najsrecnija decaka na svetu. 

2016. godina. Maj mesec. Nedelja.

Severozapad Nemacke. Voz velikom brzinom klizi preko livada i suma dok na displeju pise jos 10 minuta do sledece stanice. Muskarac koji je duboko zagazio u tridesete, lepo obucen, pomalo dremljiv, vraca se u svoj mali grad. U usima su slusalice prikacene na smart-phone, i vrti se neka random play lista sa memorijske kartice od previse megabajta i premnogo raznoraznih pesama. Ne haje mnogo ni za jednu od njih. U mislima je negde duboko i daleko - ni sam ne zna dokle je tacno stigao.

Voz staje u stanicu, i muskarac izlazi. I u tom trenutku krece jedna od onih pesama. Jedna od onih koje nije cuo godinama....mozad i deceniju i po.

Ranac, koji je do tada mangupski nonsalantno nosio preko jednog ramena, prebacuje na oba - kao neki decak. Stavlja ruke u dzepove, pojacava ton do maksimuma ignorisuci upozorenje pametnog telefona da ce mu ta buka ostetiti sluh. I ide, veselo, skoro decijim poskokom, sa sirokim osmehom na licu ulicama tog provincijskog grada....i podesava pesmu na repeat...i dise punim plucima! 

Ponovo je 1997. godina, ponovo je sa svojim zaboravljenim drugom zagrljen, sa jednom slusalicom u uvetu, na vrelom asfaltu i vrelom pesku, bez jedne papuce pregorelih tabana, prljav, sa 20 kilograma manje....i ponovo je srecan! 

Ponovo je ziv!