Leer

Sada, kada su se stvari slegle i kada sam upoznao mesto gde zivim, red je i da ga malo opisem:
Leer, grad od oko 35.000 stanovnika, je mali, ravnicarski grad na severozapadu Nemacke, na 20-tak km od granice sa holandijom, i oko 30-tak km od Severnog mora. Prvo sto mi je upalo u oci je da se grad prostire na prilicno velikoj povrsini (kao Novi Sad, koji ima oko 8 puta vise stanovnika). I to mi se jako dopada.
Smesten je uz obalu reke Lede, tacnije uz obalu vestackog rukavca koji je izvucen iz reke, kako bi se obezbedilo mirno mesto za pristanak brodova. Leda se, vrlo brzo, uliva u Ems, koji se nakon 20-tak km uliva u more.
U gradu se oseca neka vrsta pomorske tradicije, i to ne samo zbog gomile usidrenih brodica, vec i zbog radnji u starom delu grada gde se prodaju razne "morske" stvari. Postoji nekoliko mostova, i svaki je pokretan - podize se kada neki brodic treba da prodje.

Uz obalu je napravljeno lepo setaliste, koje prolazi pored usidrenih brodova. Na nekima od tih brodova mogu se videti i ljudi koji zive tu - kojima su ti brodovi dom. A postoje i neki trajno usidreni, muzejski primerci koji i cine neku vrstu muzeja na otvorenom.

Centar grada je smesten duz nekoliko ulica koje se nizu jedna za drugom, pocinju od starog grada, i zavrsavaju se kod zeleznicke stanice - sve ukupno malo vise od kilometra. Arhitektura grada vise podseca na neko mesto u Holandiji, nego u Nemackoj, pogotovo stari grad: uske ulice poplocane crvenom ciglom, kuce takodje oblozene crvenom ciglom, sa velikim prozorima, kibic-fensterima, uskim i strmim potkrovljima, uski i simpaticni prolazi izmedju kuca (koji malo podsecaju na stare gradove poput Kotora i Budve), i jos mnogo sitnih detalja.

Ova oblast je dugo vremena bila Ostfriesland (Istocna Frizija), neka vrsta nezavisnog kraljevstva, izmedju Holandije i Nemacke, i zaista se oseca neka vrsta posebnosti, originalnosti, u odnosu i na jedno i na drugo.
Kada se produzi dalje polako stari grad ostaje iza, a pocinje malo novija arhitektura i zvanicno setaliste. Medjutim, i ta novija arhitektura se lepo uklopila, i dalje dominira crvena cigla, ulice su slicnim materijalom poplocane, i da nije novih modernih radnji (H&M, Deichman, Ceka, i gomila ostalih koje se nizu) i modernih picerija, poslasticarnica i restorana, mislili biste da ste jos u starom gradu. Kako se dalje ide setalistem, dolazi se do neke vrste trga gde se nalazi bioskop, neki veliki kafe pored bioskopa, pub, neke banke, i jos par nekih manjih lokala. Iz tog trga se pruza kratka ulica koja vodi do obale, i manjeg setalista koje se pruza uz obalu reke. Tu, na pocetku setalista, nalazi se i Tourist information - biro, kao i jedan prelep kafe, koji se prevedeno na srpski zove "Lep pogled". I zaista se pruza lep pogled, na rukavac, prelepe mostove, stari grad sa jedne i poslovni centar sa druge strane rukavca.

Dalje, u produzetku, setaliste se nastavlja sve do sledeceg manjeg trga, potpuno okruglog oblika, iz kojeg se izlazi na postu, zeleznicku stanicu, i blizu kojeg je i meni omiljena turska prodavnica, gde nalazim kore za pitu i, naravno, tursku kafu (domacu, Grand kafu), i bambi plazma keks (koji se ovde zove Lane).
Kao i vecina mesta u ovoj regiji, ovaj grad je raj za bicikliste. Bukvalno, od koje god tacke do koje god da pozelite da stignete bajsom, imacete stazu, i to kako u gradu, tako i izmedju gradova. Nedavno sam otkrio da su Papenburg i Leer (20-tak km) povezani biciklistickom stazom, potpuno odvojenom od puta, koja ide - uz zeleznicku prugu. Takodje, na ovom mestu se ukrsta vise domacih i medjunarodnih biciklistickih ruta, tako da se cesto moze naici na razne oznake ovakvog tipa:

Reljef je ravnicarski, ali s obzirom da je ovde stocarstvo glavna poljoprivredna grava, mnogo je vise livada i pasnjaka nego oranica, tako da ne podseca na Vojvodinu. Ima jako puno vode - kanali, neka manja jezera, bare. Ima jako puno parkova, i za razliku od vecine parkova koje sam sretao u Srbiji, ovde u parku nema betona, nema asfalta. Staze su zemljane, eventualno posute nekim usitnjenim kamenom, tako da je park ono sto treba da bude - prirodna oaza.
Evo malo slicica prirode u gradu i okolini.

I na kraju, treba pomenuti i cuveni zamak Evenburg, sa prelepim parkom u okolini.

Sve u svemu, Leer je jedno lepo provincijsko mesto, prilicno lepo sredjeno, puno zelenila, okruzeno prelepom prirodom, i sa izuzetno cistim vazduhom (zahvlajujuci blizini mora i zelenilu).
Tih je i miran grad, sa jako niskom stopom kriminala. Nocni zivot nije bogat kao u vecm gradovima, ali je bogatiji u odnosu na gradove iste velicine kod nas. Jedina stvar, koja meni licno smeta, je sto je od prvog aerodroma koji ima letove direktno za Srbiju (Dortmnud), udaljen oko 250km. 
Sve u svemu, mirno mesto za pocetak nekog novog zivota.