Kad se razbolite u Nemackoj

Šta tada da se radi?

Pa evo, da opišem i svoj prvi slučaj. Inače, nisam bio na bolovanju poslednjih puno godina, ali eto, preksinoć pojedem neki sladoled, i osetim kako mi je već prvi zalogaj nešto teško pao na želudac. Sve u svemu, sledeće jutro, probudim se sa opakim tegobama. Da ne pričam sad u detalje, jer nije nikada prijatno ni doživeti ni opisivati tu vrstu stomačnih tegoba, poenta je da sam se razboleo, da mi je trebao doktor, i da nisam mogao ići na posao.
Šta raditi u Nemačkoj u tom slučaju?

1. Obavestite firmu gde radite da ste bolesni i da ne možete na posao. Po nemačkom zakonu, za odsustvo sa posla u trajanju od jednog dana, zbog bolesti, ne trebate imati nikakav papir. Za sve duže od toga, morate da imate potvrdu od lekara.

2. Pronaći doktora opšte prakse.
Kada ste se već zaposlili, nastanili, odradili svu papirologiju, znači da već imate i osiguranje - zdravsvenu knjižicu. U Nemačkoj se pružanje zdravstvenih usluga, ugrubo rečeno, deli na dva dela: primarnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu. Primarna su lekari opšte prakse, i-ili specijalisti po privatnim ordinacijama (nema državnih, koliko sam ja ukapirao, sve je tu privatno, ali procedura je svuda ista). Sekundarnu zdravstvenu zaštitu čine bolnice - kad treba nešto da se operiše i duže da se ostane, tu su bolnice. Slično je kao i kod nas.
Dakle, kad se razbolite, prvo treba otići kod dr. opšte prakse. Moja preporuka je da, kada se doselite, pronađete gde su vam najbliže lekarske ordinacije. Za to je najbolji google, a ključne reči za pretragu neka budu  "Gemeinschaftpraxis" ili "Algemeine Medicin Praxis", i ime vašeg grada.
U svakom slučaju, ima puno tih ordinacija. U mom malom gradu, od 30K stanovnika, ima ih jedno dvadeset. Pronađete koja vam je na 5 minuta peške od stana, i tu odete. Dakle, unapred se raspitajte gde vam je najbliži Dr.

3. Kada odete, sačekaće vas ljubazno osoblje, gde predate svoju zdravstvenu knjižicu. Oni je očitaju na komp-u, i kažu vam gde i kako da sačekate, ili ako je hitno, odmah vas prime preko reda. Veoma su ljubazni, i odmah rešavaju problem. Meni su odmah videli da sam dehidrirao, odmah me pregledali, uzeli krv, uključili mi infuziju, i prepisali terapiju. Nakon toga, pustili me da idem kući sa gomilom saveta.

4. Bolovanje
Dobio sam tri dana bolovanja - odsustva sa posla. Kada su me pustili kući iz ordinacije, dobio sam tri, gotovo identična papira: jedan primerak za mene, da čuvam, drugi koji treba da odnesem poslodavcu (doznaka za bolovanje), i treći primerak koji treba da pošaljem poštom (starom, tradicionalnom poštom) mojoj osiguravajućoj kući preko koje sam zdravstveno osiguran.

I to je to. Što se tiče lekova, nemam pojma još uvek da li postoji neka državna apoteka gde sa receptom samo dobijem lekove bez da nešto puno plaćam. Ja sam dobio jedan recept za jedan lek, i sa receptom u prvoj apoteci na koju sam naišao, dobio lek koji sam regularno platio.
Osim tog leka, drugih troškova nisam imao. Zdravstveno osiguranje je pokrilo pregled i tu infuziju koju sam primio

Danas se već osećam bolje, i uživam u blagodetima bolovanja :) The Force is with me.

UPDATE:
U vezi lekova:
Apoteke su, koliko kapiram, sve privatne, ali to je sa stanovišta pacijenta nebitna stvar. Za svaki lek pacijent mora da plati određenu participaciju, koja iznosi u nekim procentima (ne znam tačno koliko) a minimum je 5 evra. Iz iskustva, ličnog a i iz priča ljudi, retki su lekovi za koje je participacija veća od 5 evra. I to sve sa receptom. Bez recepta jako malo toga može da se kupi. Par ljudi iz Srbije me je pitalo za neke lekove da im ovde pogledam, ali ništa nisam od toga mogao da kupim bez recepta.
Postoji opcija online kupovine lekova, potpuno legalno, i bez recepta, ali tada su jako skupi - primera radi, opet me je drugar iz Srbije pitao za neki lek, koji online kosta preko par stotina evra, a na recept se placa samo participacija od 10 evra.

Stomatolozi:
Ne znam ko je napričao bajke kako su zubari ovde skupi. Možda u USA, ali ovde, u Nemačkoj, ako si osiguran (a opet, napominjem, da ako boraviš legalno onda moraš imati osiguranje), osiguranje pokriva skoro sve - popravke, vađenja, skidanje kamenca, pa čak i elementarnu protetiku (sa običnim metal-keramičkim krunicama, naravno da ne pokriva neke budževine). Čak i kada je u pitanju implantologija, pokriva jedan deo, ali i dalje se, iskljućivo za implante, isplati raditi u Srbiji. Sve ostalo, neko normalno održavanje, je pokriveno od osiguranja (namerno ne pišem "besplatno"), jer nije besplatno, kao što nije besplatno ni u Srbiji, ni nigde na svetu.